Народна библиотека Невесиње у сарадњи са Удружењем грађана „Мостови“ из Требиња, синоћ је у Градској галерији организовала промоцију трилогије „Брда од пелина“ црногорске књижевнице Јасенке Лаловић.

Романи „С ове банде моје горе“, „С оне банде моје горе“ и „Кастигуља“ доживјели су огромну популарност у свим земљама бивше Југославије.

Књиге прате судбину и улогу жене у црногорском друштву са свим обичајним, језичким и културолошким разноликостима у периоду између два свјетска рата, и један период после Другог свјетског рата.

Aуторка трилогије истакла је да је након многобројних промоција одржаних по Републици Српској, Невесиње за њу веома значајна станица.

– Трилогија „Брда од пелина“ заокружује моју причу која је написана у наративу, и која се, са правом могу рећи не односи само на црногорску жену, него и на све жене са динарског подручја од Херцеговине, Далмације, Лике, Албаније, па и ширег подручја Балкана – појаснила је Лаловић.

Иако је почела да пише у својим педесетим годинама, она је поручила да никад није касно да радимо оно што волимо и оно у чему препознајемо своје биће.

– Сматрам да је жена, као тема у књижевности остала скрајнута и недовољно обрађивана. За мене је ова тема веома инспиративна и нисам никако могла да је оставим по страни, а да ли сам одрадила тај посао показаће вријеме – рекла је Лаловић.

Модератор промоције Љиљa Ивезић нагласила је да је језик којим су писане трилогије аутентичан, изворан и донекле близак нашем поднебљу.

– Многе заборављене ријечи измамиле су ми осмјех, јер су ме вратиле у дјетињство и подсјетиле ме на моју баку која их је често користила – носталгично је рекла Ивезић.

На крају Лаловић је рекла да је имала велику потребу да објасни да су црногорске жене мудре и достојанствене. Себе су тако позиционирале јер су биле свјесне да су оне стуб породице, и да сваку недаћу изнесу исправно до краја, без имало патетике.

Ова трилогија је повратак традицији, огњишту и човјековој души.

Верица Чупковић Авдаловић

Дугогодишња наставница у невесињској Основној школи „Ристо Пророковић“, а данас пензионерка Силвија Жерајић остала је у лијепом сјећању генерацијама школараца, посебно оним које је занимала журналистика и књижевност. За име ове неуморне ентузијасткиње, врсног познаваоца лијепе ријечи и дјечијих стваралачких могућности, везује се покретање школског листа „Планинче“ који је осамдесетих година прошлог вијека на конкурсу београдске „Политике“ проглашен за најбољи ђачки лист у бившој Југославији.Силвија је и у пензији остала привржена култури, умјетничком стваралаштву и највише дјеци.

Наставница Силвија Жерајић оставила је дубок траг у ОШ „Ристо Пророковић“, не само због посвећености наставном предмету, него због великог ентузијазма у откривању дјечијих стваралачких могућности на пољу журналистике и књижевности. Име и мисија школског листа „Планинче“, некад најбољег у бившој Југославији, нераздвојно су везани за плодни рад овог врсног педагога, познаваоца дјечије душе, наставника широке културе.

Рођена Приједорчанка након школовања у Србији своје друговање са дјецом почела је у Невесињу и ту је остала све до данас.

– Давне 1963. године дошла сам у невесињску основну школу, упознала драг колектив и стекла пријатеље – присјећа се Силвија.

За кратко вријеме постала је омиљена наставница која је знала да мотивише ученике, разбуди њихову машту и научи их да воле школу. На литерарно-новинарску секцију коју је водила журили су школарци да искажу своје афинитете. Млади ствараоци, под будним оком неуморне наставнице Жерајић, почели су да објављују своје радове на зидним новинама у холу школе, а успостављена је и сарадња са чувеним дјечијим листом „Мале новине“.

Посебна страница у школском времеплову почиње покретањем ђачког листа „Планинче“.

– Са трошним „гештетнером“ и старом машином, на матрицама цртајући оштрицама шестара обнародовали смо 1979. године први број славног „Планинчета“. Лист је био огледало културне и младалачке снаге која је бујала у лијепој невесињској вароши. Талентовани литераци, новинари и ликовњаци стварали су пјесме, приче, забиљешке и репортаже о људима и догађајима које се и данас радо читају – прича Силвија.

Златна плакета „Политике“ намијењена најбољем школском листу и друга признања били су потврда да ова ђачка публикација стварана са радошћу и љубављу има квалитет.

Силвија каже да јој посебно драго што су ђаци, некад главни уредници листа, данас успјешни људи, познате личности, професори, сликари, преводиоци, инжењери...

– Вријеме сам проводила играјући се са дјецом и жељела је да и они буду такви, да остану што дуже млади духом и да све проблеме које живот носи прихватају разумно – истакла је наставница Жерајић.

Посљедњи број листа „Планинче“ 1992. године остао је на матрицама, припремљен за штампу и историју. Пожутјеле странице и данас говоре о даровитости невесињских ђака и свједоче о времену другарства, младости и ентузијазма.

Литерарци и новинари вратили су се добрим старим зидним новинама којима су некада давно и започели свој рад.

Силвијин одлазак у пензију никако није значио престанак дружења са дјецом. Окупила је ентузијасте, просвјетне раднике и бројне грађане у друштву „Наша дјеца“ са главним циљем да Невесиње добије предшколску установу.

–Почели смо од играонице „Планинче“ гдје је стотињак млађе дјеце проводило вријеме у игри и дружењу, а касније нас је све обрадовало оснивање Дјечијег вртића „Света Евгенија царица Милица“– каже Силвија и додаје да и данас кад прође поред вртића застане, баци око на лијепо уређено двориште, цвијеће и шаре по бетону.

Омиљена невесињска наставница послије много година васпитно-образовног рада и данас вријеме проводи уз књигу, испред телевизора или у шетњи са пријатељима. Радује се свему лијепом у граду, новим парковима, приредбама у Дому културе, изложбама у Градској галерији, сусретима са колегама и бившим ученицима.

Данашњим школарцима поручује: „Својим радом и трудом досегните највише што можете и будите добри, вриједни и поштени људи“!

Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)

У 8. колу Друге лиге РС – исток фудбалери Вележа дочекује гатачку Младост. Сусрет на Градском стадиону у Невесињу игра се у недјељу са почетком у 15:30 часова. Правду ће дијелити требињски судија Милан Кукрика.

Комшијски дерби Невесињци дочекују у добром расположењу након серије одличних резултата. С друге стране, Гачани су у промјенљивој форми, а без бодова су остали на сва четири гостовања ове сезоне.

Ривалство Вележа и Младости траје пола вијека, а домаћи терени су обично били несавладиве тврђаве за гостујућег ривала. Комшијска надметања изазивала су посебну пажњу љубитеља фудбала.

СЈЕЋАЊА: 23. април 1990. године

ВЕЛЕЖ – МЛАДОСТ 4:1 (3:1)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 200. Судија: Чаваљуга (Мостар). Стријелци: 0:1 Поповић у 17, 1:1 Бркић у 21, 2:1 Ројевић у 25, 3:1 Ројевић у 38, 4:1 Стојић у 60. минуту.

ВЕЛЕЖ: Гризовић, Т. Стајић (З. Стајић, Жерајић), Ратковић, Бејатовић, Пажин, Вујиновић, Ројевић, Бркић, Стојић, Мишељић, Таслиџа.

МЛАДОСТ: Гребовић, Југо, Никочевић,Граљо, Слијепчевић, Мемић, Пољановић (Лого), Томовић (Ђолота), М. Гребовић, Поповић, Вуковић.