У 23. колу Друге лиге РС – Исток фудбалери Вележа одиграли су данас у Гацку са домаћом Младости 2:2. Комшијски дерби је обиловао узбуђењима и лијепим головима, али и на моменте оштром игром.

Домаћи су повели са 2:0 головима Пушаре и Николића са дистанце. То су били и једини ударци на гол Зуровца у првом полувремену. С друге стране, Вележ своје прилике није искористио. Ипак, у финишу првог дијела Невесињци смањују резултат преко Драшковића на асистенцију Горана Продановића.

Друго полувријеме су опет боље отворили Гачани, али је Зуровац у два наврата одлично интервенисао. Вележ потом креће потпуно офанзивно и ствара прилике. Послије корнера у 84. минуту Петковић главом лијепо спушта лопту млађаном Јеремићу који закуцава лопту у мрежу и уписује свој првенствени првјенац. Очито љути због развоја ситуације домаћи играчи су у том периоду играли доста оштро што је судија Бујак санкционисао са пет жутих картона. Управо је стријелац гола у финишу након грубог старта морао бити замијењен.

Вележ је у посљедњим тренуцима имао рилику и за потпун преокрет. Са бодом из Гацка невесињски састав је задржао треће мјесто на табели.

МЛАДОСТ – ВЕЛЕЖ 2:2 (2:1)

Градски стадион у Гацку. Гледалаца: 80. Судија: Владимир Бујак (Бијељина). Стријелци: 1:0 Пушара у 13, 2:0 Николић у 23, 2:1 Драшковић у 44, 2:2 Јеремић у 84. минуту.

МЛАДОСТ: Миљановић, Авдаловић, Мрковић, Кандић (Дракул), Елек, Горановић, Николић, Ћеранић, Пушара, Мастиловић, Слијепчевић (Фржовић).

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Окука (Вујичић), Вучетић (С. Продановић), Петковић, Шиљеговић, Г. Продановић, Реповић, Драшковић, Кљакић (Јеремић, Андријашевић), Антељ, Шаренац.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о утврђивању Средњовјековне некрополе стећака „Сватовско гробље“ на Моринама у општини Невесиње непокретним културним добром од великог значаја.

Oвом одлуком утврђена је врста културног добра, границе заштићене околине са укупном површином заштићене зоне те мјере заштите, одржавања и коришћења културног добра и његове околине.

Некропола „Сватовско гробље“ се налази у мјесту Морине, двадесетак километара сјевероисточно од Невесиња и броји 59 стећака, који су клесани од кречњака доброг квалитета. Поред великог броја украса, фигуралних представа, оригиналних сцена турнира и лова, оно по чему је ова некропола посебно значајна јесу народна предања испреплетена око ње, која на свјетло дана износе нематеријалну димензију средњовјековне сепулкралне баштине.

Данас се навршава 28 година од погибије команданта Четвртог моторизованог батаљона Невесињске бригаде, мајора Војске Републике Српске Тихомира Јањића.

Тим поводом, мјештани Слата, родбина и саборци обишли су његов гроб на сеоском гробљу у Зајасену, упалили свијеће и одали почаст.

Његов замјеник, саборац и комшија пуковник Драгомир Бакоч, истиче да је мајора Тихомира Јањића у војничком погледу красила професионалност, храброст и стручност у командовању, а као човјека и грађанина скромност и племенитост.

Бакоч наглашава да је мајор Јањић имао велике заслуге у борбеним дејствима која је изводила Невесињска бригада, а посебно у току Прве митровданске офанзиве, када је успјешно командовао батаљоном и другим придодатим јединицама у рејону Врањевића.

  ̶  Мјештани Слата су поносни на мајора Јањића, као и на његову породицу, а посебно на синове Милоша и Миљана, високообразоване људе који са својим породицама живе и раде у Београду и који су спремни интелектуално помоћи локалној заједници и држави за коју је њихов отац дао живот  ̶  додаје Бакоч.

Бакоч сматра да Република Српска мајору Јањићу треба дати посебно мјесто и улогу у њеном стварању тако што ће га сврстати у групу најзаслужнијих припадника Војске РС, јер је он био официр, ратник и Србин који се руководио завјетом великомученика косовског Лазара упућеног свом народу: „Земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довијека“.

Мајор Тихомир Јањић је рођен у селу Слату – Зајасену, општина Невесиње. Основну школу је завршио у Слату и Зовом Долу. Војну гимназију и Војну академију је завршио у Сарајеву и Београду међу најбољим у класи. У ЈНА је службовао у Билећи у ШРО, гдје га је затекао рат. Након формирања Војске РС ставља се на располагање свом народу и војсци у чијем је саставу прошао сва ратишта на подручју Херцеговине и учествовао у најтежим биткама.

Погинуо је 21. априла 1994. године на сјеверно – херцеговачком ратишту код Горажда.

Мајор Тихомир Јањић је један од седам официра бивше ЈНА из Слата који су се 1992. године ставили на располагање свом народу и ВРС и један од седам погинулих бораца ВРС из Слата.

Одликован је Орденом Милоша Обилића, а једна улица у Невесињу носи његово име.