Јадранка Брењо (55) која је јутрос нестала у Невесињу пронађена је мртва, потврђено је из Цивилне заштите. Жена без знакова живота пронађена је у чатрњи у насељу Миљевац.

Увиђај је у току, потврдила је полиција.

Јадранка Брењо је нестала јутрос око 6 часова када се удаљила из своје породичне куће у Топлој улици.

Побједник 22. Сабора гуслара Херцеговине, који је синоћ одржан у Невесињу, је Ненад Ивковић из Гусларског друштва „Тешан Подруговић“ из Гацка.

Ову одлуку једногласно је донио петочлани жири, у чијем саставу су били Милош Лазовић Војвода из Фоче, гуслар Жарко Иванишевић из Невесиња, гуслар Весо Косовић из Требиња, културни радник Божо Вуковић из Билеће и пјесник Никола М. Никчевић из Гацка.

Своје умијеће на древном инструменту у препуној сали Дома културе „Небојша Глоговац“ представило је 29 мајстора на струнама из 10 гусларских друштава с подручја Љубиња, Требиња, Билеће, Гацка, Калиновика, Фоче и Невесиња.

Традиционални Сабор гуслара Херцеговине отворио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Уз ријечи добродошлице, пожелио је љубитељима гусала да проведу угодно вече у духу епске поезије.

Многобројну публику и учеснике поздравио је и предсједник Савеза гуслара РС Миладин Пандуревић.

Он је истакао да су гусле, у данашње вријеме великих изазова и изопачених људских вриједности, једини путоказ који треба пратити.

„Управо су нас оне училе и преносиле са кољена на кољено како се чува вјера, брани земља, љуби ближњи и презире издајник рода“, закључио је Пандуревић.

У ревијалном дијелу синоћњег умјетничког програма наступили су мушка пјевачка група из КУД-а „Невесиње“ и добро познати народни гуслари Милош Паровић из Невесиња, Коста Плакаловић из Источног Старог Града и Милош Вукоје из Билеће.

Организатор 22. Сабора гуслара Херцеговине је Гусларско друштво „Невесињска пушка“ уз покровитељство Општине Невесиње и подршку спонзора.

Када дођем у трансфузију и заврнем рукав, не размишљам о томе коме иде моја крв, него само да му живот буде спасен, каже Невесињка Фатима Рамовић која је 106 пута даровала драгоцјену течност и једна је од рекордерки у Српској.

То је гест, сматра Фатима, којим треба сви да се воде јер тако показујемо хуманост и солидарност. Први пут крв је даровала у Мостару давне 1970. године, када је била потребна њеној мајци.

- Било је то прије 52 године, мајци је пукао чир у стомаку, била јој је потребна крв па сам тада први пут заврнула рукав са још троје пријатеља из Невесиња. Након тога сам редовно даривала драгоцјену течност јер је увијек неком потребна - казала је Рамовићева за “Глас Српске”.

Радни вијек провела је у хотелском вешерају у Невесињу, а и тада је често звонио телефон да буде у приправности и дарује крв у граду на Неретви јер тада у Невесињу није постојала трансфузиолошка служба.

Фатима каже да је њена крв ишла у вене свих људи којима је била потребна без обзира на вјеру и нацију.

- Без обзира на то како се људи зову и у којег Бога вјерују, радо сам им даровала крв. Сви смо ми исти пред Богом. Читав рат провела сам у Невесињу, чак сам и тада давала крв у ратној болници. Ни тада нисам хтјела нигдје да идем, ту сам рођена и цијели живот сам ту провела. Никад ме нико није ни криво погледао - рекла је Рамовићева.

Наглашава да је најчешће даровала крв у Мостару и Невесињу, али и на великим акцијама организованим у Србији.

- Ишла сам 1998. године да дарујем крв у Приштини са Колом српских сестара, али и 1999. године у Београд на Дедиње, када је НАТО бомбардовао Србију. У тешким тренуцима, била су то лијепа искуства, а још важније је да тада не фали крви - каже Рамовићева.

Много јој значе и захвалнице које је добила од локалне заједнице и Црвеног крста Републике Српске.

- Добила сам и двије плакете, прву од општине Невесиње за исказану хуманост, а другу од Црвеног крста РС. Много ми то значи. То је знак да сам радила позитивну ствар - рекла је Фатима.

Ова Невесињка, која гази осму деценију, живи сама и не жали се много на здравствене проблеме. Ипак, наглашава да године чине своје.

- Крвна слика ми је добра, крећем се и увијек нешто радим. Имам 340 марака пензије, а два пута годишње ми помогне и општински Црвени крст, као и људи из Центра за социјални рад - истакла је Фатима и додала да Невесиње и овај крај не треба да брину за давалаштво док је ту трансфузиолог Максим Брењо који, како истиче, одлично ради свој посао.

Ватрогасци

Много Херцеговаца помаже Фатими Рамовић, а током васкршњих празника посјетили су је ватрогасци из Гацка.

- Био је то лијеп гест ватрогасаца који су сами по себи хероји. Много ми значи када воде рачуна о мени, али и о свима нама који смо у позној доби - рекла је Фатима, а акција је организована у кругу колектива ове јединице.

ГЛАС СРПСКЕ