Радио Невесиње обиљежио је данас 30 година постојања. Тим поводом у просторијама ове јавне установе окупили су се бивши и садашњи радници, колеге из других медија, представници општинске и републичке власти и Општинске борачке организације. Емитован је и специјални програм са архивским снимцима, незаборавним интервјуима и награђиваним информативним и забавним емисијама.

Плакета за три деценије преданог рада у Радио Невесињу уручена је Виолети Таминџији, а за више од 20 година проведених у овој медијској кући плакете су добили Милан Шиљеговић и Драгомир Граховац. Општини Невесиње уручена је захвалница за успјешно провден пројекат енергетске ефикасности којим су омогућени много бољи услови за рад у просторијама Радија.

Одата је и почаст преминулим бившим радницима Браниславу Ђоговићу и Славенку Лажетићу, а на њихова вјечна почивалишта положено је цвијеће.

Вишечасовно дружење протекло је у подсјећањима на згоде и незгоде са којима су се суочавали новинари и тон мајстори обављајући редовне задатке. Бивши радници су нагласили да их за Радио Невесиње углавном вежу лијепе успомене.

У радијску редакцију ових дана је поводом јубилеја пристигао велики број честитки од слушалаца, пријатеља и поштовалаца новинарског посла.

Са народом у рату и миру

Радио Невесиње емитује програм на ултра кратким таласима фреквенције 96,3 мегахерца. Први пут се огласио 13. маја 1992. године.Током рата група ентузијаста је са аматерском техником у простору потпуно неусловном за радио дифузију успјела је да направи респектабилну радио станицу која је врло брзо добила повјерење слушалаца свих узраста.

У периоду од 192. до 1995. године Радио Невесиње је прави ратни радио са програмском шемом која је у потпуности прилагођена потребама слушалаца да чују шта се дешава на фронту широм Херцеговине и Републике Српске, али и организовању живота на територији општине Невесиње. Слушаност Радио Невесиња у том ратном времену посебно је била велика у долини Неретве. Радио се са пажњом слушао у Мостару, Чапљини, чак и у Метковићу. Био је то велики професионални изазов за људе који су креирали програм настојећи да свака информација буде одмјерена и објективна.

Радио Невесиње је у току цијелог рата радио сваким даном од 8 до 18 часова. Готово свакодневно репортери одлазе на фронт, биљеже разговоре са борцима, официрима грађанима, рањеницима, представницима хуманитарних организација, страних мисија.

Већ током првих година емитовања програма информативне и забавне емисије Радио Невесиња награђене су на радијским фестивалима Републике Српске. Поред редовних програмских обавеза Радио Невесиње се често налазио у улози организатора разних спортских, културних и музичких догађаја.

Доласком мира и потписивањем Дејтонског споразума програмска шема је промијењена и усмјерена на цивилни живот. Након што је НАТО авијација разорила предајник на Буквици, инсталиран је нови на Цргову. Од тада сигнал Радио Невесиња стиже у општине Гацко и Калиновик и дијелове општина Билећа и Берковићи.

Преласком у нове пословне просторије у Улици Немањића и обнављањем студијске и емисионе опреме обезбијеђени су много бољи услови за рад тако да је Радио испратио савремена кретања у радио дифузији.

Одлуком Скупштине општине Невесиње 2011. године радио станица која је до тада функционисала као јавно предузеће трансформисана је у Јавну установу Центар за информисање и културу са широким спектром дјелатности. Након уласка Градске галерије у састав Јавне установе отварају се могућности за организацију културно-умјетничких садржаја,књижевних и музичких манифестација.

Велики број квалитетних новинара прошао је кроз ову радијску кућу и у њој оставио свој траг. Свака генерација која је учествовала у креирању програма уводила је неке новине и унапређивала програм, све уз помоћ старијих и искуснијих колега. У овом радију поникли су дописници најзначајнијих штампаних и електронских медија у региону. 

Лист Невесиње

У етар путем таласа младе херцеговичке радио дифизије отишле су бројне новинарске приче, свједочанства јунаштва и најблиставији примјери чојства и славе српског војника. Али, новинарски прегаоци су жељели да о свему томе постоје и писани трагови.

Послије готово једног вијека, ратне 1994. године, из Радио Невесиња је покренута иницијатива да се заједно са „Никшићким новинама“ обнови излажење листа „Невесиње“.

Излажење листа симболично је настављено са бројем 39, тамо гдје је било и прекинуто.

Тада директор и главни одговорни уредник Радио Невесиња Миленко Авдаловић присјећа се како је изгледао рад новинара те ратне 1994. године и како се јавила потреба за писаним медијем.

̶̶̶̶ Тих тешких ратних година радио је емитовао десет часова властитог програма у којем су приоритети били извјештаји са ратишта и политичка ситуација у региону ̶ прича Авдаловић и додаје да је Херцеговина била у специфичном положају, без дневне штампе и сигнала Радио-телевизије Републике Српске, тако да је била велика одговорност на локалном медију. Авдаловић каже да је лист "Невесиње" био велика радост за борце и грађане.

Новинари Радио Невесиња су тако уз помоћ колега из Никшића сачували од заборава догађаје и личности из ратних деведестих година које су биле пуне искушења и страдања, али на срећу са епилогом слободе. Уз повремене прекиде лист је излазио двије године.

Тачно на стоту годишњицу од излажења првог броја 1998. године Јавно предузеће Центар за информативну дјелатност из Никшића приредио је фототипско издање старих бројева „Невесиња“ и „Оногошта“ и један комплет се чува и у Радио Невесињу.

Да ли ће „Невесиње“ опет бити инспирација неким будућим генерацијама новинара и љубитељима писане ријечи показаће вријеме.

Радио Невесиње хроничар најзначајнијих дешавања у општини

Директор ове установе Драгомир Граховац наглашава да је Радио Невесиње у протекле три деценије био хроничар најзначајнијих дешавања у општини и региону, дајући неизбрисив допринос језичкој култури и образовању уопште.

– Најважније је да локални медиј има подршку својих слушалаца, да живи са заједницом и да је правовремено и објективно информише – истиче Граховац и додаје да је маркетиншки ова станица успела одговорити захтјевима тржишта, па се на таласима Радио Невесиња могу чути рекламне поруке водећих агенција из БиХ. Граховац наглашава да је посљедњих неколико година популаран и интернет портал Радио Невесиња, који је само у прошлој години имао тримилиона посјета.

Упоређујући данашње новинарство са периодом од прије три деценије Граховац каже да су савремене информационе технологије убрзале проток информација, али да је нестало новинарског ентузијазма.

̶ Желећи да што прије објаве неку важну информацију медији често без неопходних провјера пласирају вијест која понекад не задовољава ни основне новинарске норме и тако се губи повјерење слушалаца и читалаца ̶ истиче Граховац. Сматра да је новинарска репортажа као најзахтјевнија врста у медијском аудиторијуму све мање заступљена у медијима или је изгубила на квалитету у односу на период прије неколико деценија.

Током двије и по деценије кроз невесињску медијску кућу прошао је велики број људи различитог образовног профила. Музичка уредница Виолета Таминџија је судбину радија дијелила од самог оснивања и за рад у овој установи вежу је углавном лијепе успомене.

– Некада нам је било потребно много више времена за припреме емисија, али је сада са новом студијском опремом посао много лакши – наглашава Таминџија. Каже да је и програм у односу на прве године емитовања доста трансформисан, а једина емисија која, такође, може прославити 30. рођендан је забавно – музичка емисија “На лијевој обали срца”.

– Кроз ову емисију успоставили смо близак однос са нашим слушаоцима и он траје и данас – истиче тон мајстор и музичка уредница Радио Невесиња.

Награда Радио Невесиња

Радио Невесиње је 2013. године установио признање „Полетарац године“намијењено најмлађим Невесињцима који се талентом, трудом или вјештином разликују од својих вршњака, са циљем да се скрене пажња широј јавности да се на другачији начин односи према стваралаштву и улози младог човјека у друштву.

Назив признања „Полетарац“ асоцијација на култну тв серију Телевизије Београд посвећену најмлађем аудиторијуму.

Свечано уручење признања и пригодних поклона Радио Невесиње организује сваке године пред новогодишње празнике.

Црква Светог Василија Острошког и Тврдошког и невесињска Болница прославиле су данас крсну славу. Свету литургију и помен великом ктитору и добротвору Михајлу Лабалу служио је свештеник Младен Чалија.

Након свете тајне причешћа и свечане литије, у присуству вјерника, радника здравствених установа, представника општине Невесиње и гостију обављен је обред ломљења славског колача.

У свечаној бесједи Младен Чалија је истакао да се ових дана у нашој Епархији обиљежава 350 година од упокојења Светог Василија Острошког и Тврдошког. Он је нагласио да његове нетрулежне мошти у манастиру Острог свједоче да је Господ побиједио смрт и да за нас хришћане смрт није крај.

– Данас на овом мјесту када прослављамо славу овог Храма и Болнице битно је да се сјетимо једног великог светосавца и световасилијевог насљедника који је ишао његовим путем, путем милосрђа, љубави и праштања, нашег највећег добротвора у историји Михајла Лабала – рекао је Чалија.

Директор невесињске Болнице Велибор Миливојевић рекао је да на данашњи дан морамо поменути добротворе, здравствене раднике који су несебично дали себе и своје знање, да данас имамо ову угледну установу, а на нама је да је чувамо и унапређујемо.

– Пружајући љубав и пажњу једни другима треба да покажемо да бити Херцеговац у Херцеговини није само обавеза и одрицање, већ Богом дан чин да живимо на овим просторима – рекао је Миливојевић.

Начелник општине Миленко Авдаловић подсјетио је да је јуче и прекјуче у Херцеговини боравио патријарх Порфирије, који нас је својом посјетом почаствовао, насавјетовао и окријепио.

– Зато вас позивам да се окренемо једни према другима, као што је то урадио највећи добротвор Херцеговине Михајло Лабало – поручио је Авдаловић.

Нова болница у Невесињу, једна од најсавременијих установа у региону, отворена је 2014. године и задужбина је је великог хуманисте Михајла Лабала.

Црква светог великомученика кнеза Лазара и свих мученика косовских у Батковићима данас је прославила празник Светог Василија Острошког и Тврдошког.

Свету литургију служио је свештеник Драго Зубац, a након богослужења преломљен је славски колач.

Домаћин славе Јово Гудељ поздравио је све присутне вјернике и честитао данашњи празник са жељом да их штити благослов Светог Василија Острошког.

„Посебно сам радостан због тога што се окупило доста омладине и дјеце и надам се да ће нас из године у годину бити све више“, истакао је Гудељ.

Предсједник Црквеног одбора Добривоје Граховац честитао је празник подсјетивши да су претходне године радили фрескосликање. Изразио је наду да ће се радови завршити до Видовдана када црква прославља крсну славу.