Nevesinje
У селу Удрежњу данас је обиљежена 81. годишњица масовног страдања мјештана овог села од усташког злочина у Другом свјетском рату.
Свету литургију у Цркви Светог пророка Илије служио је свештеник Младен Чалија.

Након богослужења, одржан је помен жртвама усташког терора код Спомен обиљежја, а представници Општинске борачке организације, Општине Невесиње и потомци жртава положили су цвијеће.
Свештеник Чалија истакао је да је веома битно да се присјећамо оног што су недужни мјештани села Удрежње доживјели на празник Светих равноапостолних Константина и Јелене 1941. године.
„Људи, чија су имена уписана на овом споменику, су заслужили да буду препознати као праведници у Царству Божијем, јер њихова жртва и страдања су у потпуности слична са Христовим страдањем“, рекао је Чалија, додајући да њихова жртва не смије бити узалудна, већ треба да буде темељ на коме ћемо градити наш живот.

Удрежњани, који су слободарско опредјељење и патриотизам показивали у свим бунама и устанцима, 2. јуна 1941. године доживјели су масован покољ од усташке хорде само зато што су били Срби.
Снабдијевање потрошача водом у Невесињу тренутно је уредно и у дистрибутивном систему је вода из језера Алаговац и са изворишта Удбина, саопштено је из ЈП „Водовод“.
Посљедња редовна контрола показала је да је вода из градског водовода хемијски и бактериолошки исправна.
Из ЈП „Водовод“ подсјећају да је пуштен у функцију пречистач на Алаговцу који омогућава дистрибуцију чисте и исправне воде потрошачима.
Слато је данас одисало духовношћу и љепотом. Окупили су се мјештани Дрежња, Слата и и околних села, завичајци расути по читавом свијету и њихови пријатељи да заједно прославе крсну славу Цркве Светог цара Константина и царице Јелене.
Након свете литургије и свечане литије преломљен је славски колач, а потом су одржане пригодне здравице домаћина и гостију.
Свештеник Драго Зубац указао је на значај данашњег празника и светитеља који су доношењем Миланског едикта дали слободу хришћанима и окончали њихов прогон.
̶ Нека Господ благослови овај дан и све нас утврди у вјери, правди, истини и љубави ̶ поручио је Зубац.
Домаћин славе Зоран Јањић изразио је радост што је послије више година опет са својим Слаћанима код светог храма. Подсјетио је и на недавно основано завичајно удружење „Докољен“ које је добило име по најљепшем цвијету који расте у Слаћком пољу. Јањић је нагласио да је удружење формирано са циљем да ово село не пане у заборав, да му удахну нови живот и покажу свима његове љепоте.
Захвалио се и умјетницима из Херцеговине који су у оквиру ликовне колоније мотиве из Слата преточили у умјетничке слике.
Честитајући празник начелник општине Миленко Авдаловић нагласио је да је велика радост што се око светог храма окупило доста мјештана и људи који поријекло воде са ових простора.
Дружење мјештана и гостију настављено је уз трпезу љубави и пој гусала. Посебну драж светковини дала су дјеца.
Прије свечаности у Слату, у селу Дрежањ обиљежена је 81 година од првог оружаног отпора окупаторско-усташким јединицама у Другом свјетском рату.
Делегације Општине Невесиње и Општинске борачке организације заједно са потомцима жртава усташког злочина и поштоваоцима њиховог слободарског опредјељења положиле су цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу.
У оквиру свечаности обиљежавања крсне славе Цркве Светих цара Константина и царице Јелене у селу Слату, завичајно удружење грађана „Докољен“ организовало је ликовну колонију која је окупила 13 херцеговачких умјетника. Инспирацију су пронашли у живописној природи и најљепшим призорима који се пружају са узвишења на којем се смјештена сеоска црква
Како је појаснио Зоран Јањић из Удружења „Докољен“, циљ колоније је да се кроз ликовну умјетност представи село Слато са свим његовим природним љепотама, а само удружење жели да сачува историјско насљеђе, завичајне везе и све оно што у Слату данас постоји. Умјетнике је окупио академски сликар Драган Батинић.
Ликовна умјетница из Гацка Јелена Глоговац Савић каже да су слике залог култури овог поднебља и допринос умјетности Херцеговине
− Први назив Ликовне колоније је херцеговачки, а жеља свих учесника је да наредни сазив буде регионални и међународни и да покаже Слато неким новим учесницима који ће у својим дјелима овјековјечити његове љепоте – нагласила је Савић.
У колонији је учествовало 13 ликовних умјетника из Херцеговине и то: Предраг Ћурић, Сњежана Домазет, Дражен Милић и Теофил Окиљевић из Требиња; Драго Вучић, Драган Батинић, Јован Алексић, Владимир Леро и Миленко Вуковић из Билеће; Тања Пикула из Гацка, те Марко Шаран, Ивана Лукета и Ангелина Вукосав из Невесиња.