Тридесет осам полазника Вртића „Света Евгенија царица Милица“, који су стасали у ђаке прваке, синоћ су се на традиционалан начин, завршном приредбом, опростили од вртића, мјеста сигурног, здравог и безбрижног одрастања.

Малишани су за ову прилику уз помоћ васпитачица припремили извођење представе „Сњежана и седам патуљака“, а нису изостале ни тачке рецитације и плеса.

Посебно одабрани костими, стихови и музичке нумере, дјечија вјештина, као и аплаузи, осмијеси и понека родитељска суза радосница само су дио предивне слике, која је синоћ красила плато испред Вртића „Света Евгенија царица Милица“.

Вриједно особље ове предшколске установе још једном се потрудило да све протекне савршено, да сцена и цијело вече изгледају бајковито.

На крају манифестације предшколцима су подијељене прве дипломе, на које су били јако поносни. Сада их очекује један самосталнији живот, који са собом носи извјесне обавезе и одговорности. На јесен полазе у школу, а ми им желимо много успјеха.

Поводом Видовдана – крсне славе Војске Републике Српске предсједница РС Жељка Цвијановић одликовала је медаљом Петра Мркоњића Другу лаку пјешадијску бригаду. Војно одликовање за значајне подвиге у борби на свечаности у Бањалуци преузео је пуковник Радован Радојичић. Одликовања за Невесињску и Другу лаку бригаду наћи ће своје мјесто у обновљеној Спомен соби у Невесињу.

Медаља Петар Мркоњић добила је име по краљу Петру I Карађорђевићу који је под овим псеудонимом учествовао у Невесињској пушци 1875. године.

Друга лака пјешадијска бригада је током Отаџбинског рата имала зону одговорности дужу од 70 километара, на сјеверозападном дијелу Херцеговине, према Коњицу. Бригада је формирана половином априла 1992. године од мјештана и добровољаца. Живот за одбрану Републике Српске дало је 208 бораца и 109 цивила, а више од 400 бораца је било рањено.

У Дому културе „Небојша Глоговац“ синоћ је промовисана књига „Саборник србско-руских промишљања“ православног публицисте Ранка Гојковића, која представља својеврстан зборник одабраних текстова објављених у различитим публикацијама током последњe три-четири године.

О књизи су говорили аутор Ранко Гојковић, издавач Миодраг Миша Којић и представник Борачке организације Републике Српске Војин Гушић.

Крајем маја одржана је промоција књиге у Гацку, родном мјесту аутора Гојковића, а он сам истиче да му је увијек велико задовољство говорити међу земљацима.

„Моја љубав према благословеној словенској земљи је још од младих дана“, нагласио је Гојковић. Он каже да није ни сањао да ће толико често боравити у Русији и да ће упловити у море руске културе и духовности.

„Управо су та искуства сабрана у зборнику“, додао је Гојковић.

Аутор истиче да је књига подијељена на пет глава и да свака представља посебну тематску цјелину.

„У првој глави су сабрани текстови о Ковиддемонији, док се у другој глави налазе текстови са актуелним црквеним питањима. У трећој глави су сабрани текстови о србоциду у НДХ, углавном реферати са различитих конференција о страдању Срба у НДХ, а један дио говори и о страдању Срба у Херцеговини. Четврта глава доноси текстове на руске теме, а у петој глави су сабрани текстови о србским великанима који су оставили дубок траг у мом животу, публицистичком и преговарачком раду“, нагласио је Гојковић.

Он је додао да „уз духовну вертикалу и ослањање на Русију, морамо увијек водити рачуна да имамо сјећање на наше жртве којих никад не смијемо да се одрекнемо, јер народ који заборавља своју историју, осуђен је на њено понављање“

Издавач зборника је Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда.