Nevesinje
Премијерлигашки рукометни окршај Леотара и Херцеговине припао је Требињцима. Стари ривали су 40 минута водили изједначену борбу, али је у завршници домаћи састав одиграо много боље за коначних 33:26.
Најефикаснији играч утакмице био је Милојевић са десет голова.
У наредном колу Херцеговина дочекује Искру из Бугојна.
ЛЕОТАР − ХЕРЦЕГОВИНА 33:26 (15:16)
Спортска дворана „Милош Мрдић“. Судије: Саша Бијељић (Градишка), Мирослав Товиловић (Добој). Седмерци: Леотар 5 (5), Херцеговина 5 (3). Искључења: Леотар (8 мин), Херцеговина (16 мин)
ЛЕОТАР: Савовић, Вераја (1), Аризановић (1), Нинковић, Милојевић (10), Парежанин (1), Станковић (8), Ратковић (5), Тодоров, Петровић, Бабић, Уљаревић (1), Илић, Смајилбеговић (5), Димитријевић (1).
ХЕРЦЕГОВИНА: Цвијановић, Џелиловић (3), Карановић (1), Фазлић, Чабрило, Томић (5), Шаренац, Зечевић (2), Вучић, Драговић (4), Златић (1), Ивановић (6), Башић (3), Ражнатовић (1), Вујадиновић, Полић.
Вакцинација дјеце против дифтерије, тетануса, пертусиса и дјечије парализе обавиће се у просторијама Дома здравља Невесиње 26, 27. и 28. априла од 8 до 12 часова.
Позивају се дјеца рођена 2017. године.
Прије вакцинације потребан је преглед педијатра.
Православни вјерници обиљежавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, посљедњи у недјељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају васкршња јаја.
На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.
Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обиљежава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.
Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
Обичај фарбања јаја датира из 12. вијека, а на нашем поднебљу га је, највјероватније увела црква, у 16. вијеку.
Данас на Велики петак, у Саборном храму у Невесињу, царски часови се служе од 8 часова. Вечерње са изношењем плаштанице и служба опијела Христова почиње у 17 часова.
Звона на православним храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.
Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.
Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.
Васкршње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.
Честитке свештенству и грађанима
Поводом Васкрса честитку свештенству Српске православне цркве и свим грађанима Невесиња, у име општинске управе и своје лично име, упутио је начелник општине Миленко Авдаловић са жељом да највећи хришћански празник проведу са породицом и пријатељима, у добром здрављу и расположењу.
− Нека нам овај велики празник укаже на важност његовања породичних вриједности и буде извор духовне снаге и задовољства – поручио је Авдаловић.
Малишани обојили јаја
Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.
12. Васкршња туцијада у Зовом Долу
Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.
Васкршњи обичаји у Херцеговини
У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.
У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.