Данас, у недјељу пред Невесињску олимпијаду, у храму Светих Кирила и Методија у селу Оџак, окупили су се мјештани, завичајци и вјерници. Литургија је била прилика за молитву, сусрет и повратак коријенима, али и подсјетник на значај очувања вјере, традиције и обичаја.

За многе који данас живе далеко од Невесиња, повратак у завичај уочи Олимпијаде постао је породична традиција.

Ксенија Дука, која са породицом живи у Њемачкој, каже да се сваког љета труде да дођу у свој крај.

„Сваке године се трудимо да дођемо пред Олимпијаду. Сада имамо и дијете и желимо да га учимо нашој традицији и обичајима. Долазак у цркву нас испуњава и доноси нам спокој и мир“, каже Ксенија.

Међу завичајцима који се враћају Оџаку је и Раденко Чоловић, чији су преци са ових простора. Посебно истиче значај људи, који су заслужни за изградњу храма.

„Моје је поријекло овдје, ту су ми преци. Посебно бих похвалио све људе који су били активни да се црква сагради и обнови хришћанско присуство на овим просторима. То је велики подвиг“, истакао је Чоловић, који данас живи и ради у Београду.

За њега црква Светих Кирила и Методија представља драгоцјен дио села.

„Кад изађем из куће, прво видим цркву. Сјећам се времена кад је није било. Данас је све другачије, посебно кад се чују звона“, додао је он.

Посебну животну причу носи Будо Настић, који је током живота живио и радио у Београду, Канади и Америци, али је љубав према родном Оџаку понио са собом.

„Цијели свијет сам прошао, али своје село највише волим. Поносан сам на Оџак и увијек му се враћам“, истиче Настић.

Он је посебно је поносан на унуку Петру, која пјева у црквеном хору у Канади.

Сматра да се на тај начин завичајна нит преноси са једне генерације на другу – од Оџака до Канаде, од родитеља на дјецу и од дједова на унуке.

„Док год се у Оџаку чују црквена звона и док год му се враћају они који су отишли, живјеће и завичај“, закључио је Настић.

Иако су Сељани географски најудаљеније село од административног центра општине Невесиње, ово мјесто је данас одисало духовношћу и топлином. На дан Светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона, локални храм је свечано прославио своју крсну славу, окупивши вјерни народ и завичајце који су стигли са свих страна свијета како би упалили свијећу на огњишту својих предака.

Свечаност је започела светом литургијом коју је служио свештеник Младен Чалија. Након богослужења, вјерници су приступили светој тајни причешћа, а духовна радост настављена је свечаном литијом и обредом ломљења славског колача.

У својој надахнутој бесједи, отац Младен Чалија је подсјетио вјернике на суштину хришћанског саборовања:

„Када се окупљамо на светим литургијама и славама, веома је важно да долазимо са мишљу да смо дошли да се сјединимо с Богом, јер нам је то једини залог да смо на правом путу ка Царству Божијем. Ако ово поставимо као темељ, и наши односи ће бити Богом благословени. Нека је благословен овај дан када смо се окупили, да Бог и свети мученик Пантелејмон увијек буду на помоћи читавом нашем роду“, истакао је Чалија.

Пригодну здравицу одржао је Драган Јокшић, нагласивши важност жртве за очување идентитета.

„Данас је част саборовати и говорити, а највећа част је бити са Христом. Нека је слава и хвала Господу и данашњем дану, Светом Пантелејмону, који су на помоћи свима нама сабраним око ове богомоље. Нема љепше вјере од хришћанске, али морамо да се жртвујемо за њу”, поручио је Јокшић.

Дража Дрљан се у име Црквеног одбора срдачно захвалио свима који сваке године, без обзира на даљину, долазе на славу храма.

 Саборовање је настављено уз трпезу љубави, пјесму и пријатељске разговоре. У струне гусла запјевао је Сњежан Глоговац.

Срце које вуче у завичај

Сељани су вјековна постојбина породица Папић, Килибарда, Бјелица, Дрљан, Костић и Батинић. Само име села свједочи о сталним сеобама и миграцијама.

Јово Килибарда, који већ 56 година живи у Београду, не пропушта славу храма.

„Срце ме вуче у завичај. Некада је у мојој породици, док је живјела на Сељанима, било 18 чланова. Данас су моји братственици распути по свијету – има нас угледних професора, инжењера и официра – али посебан је осјећај и велика радост бити овдје, са својим људима на Сељанима.”

Међу присутнима је био и теолог Новак Билић из Епархије западноевропске са сједиштем у Паризу. По мајци везан за Невесиње, Билић користи сваку прилику да у европској престоници на најљепши начин представља и промовише свој херцеговачки завичај.

Храм као симбол опстанка и обнове

Идеја о подизању светиње на локалном православном гробљу почела је да се реализује у јесен 2006. године, када су мјештани сложним рукама започели градњу. Након непуне двије године великог труда, храм је завршен и освештан управо на Дан Светог Пантелејмона, 9. августа 2008. године. Од тада, ова мала али духовна тврђава сваке године постаје мјесто васкрсења живота у Сељанима.

Данашње саборовање протекло је у искреним пријатељским разговорима и пјесми.

У оквиру 151. Невесињске олимпијаде данас је организована рекреативна бициклијада, манифестација која представља спој спорта, природе и дружења. На пут дуг 69 километара кренуло је 75 бициклиста различитих по стасу и годинама из Невесиња, Мостара, Гацка и Билеће. Најмлађи учесник је шестогодишњи Павле Бован.

Атрактивна  рута је осмишљена као рекреативна вожња кроз невесињски крај, са паузама за одмор, освјежење, дружење и уживање у природи.

Организатор манифестације је Планинарско-еколошко друштво „Зимомор“.

Организатори су припремили награде за најмлађег, најстаријег и најинспиративнијег учесника.